„Mama!“, mali dečak vuče za rukav mladu ženu koja sedi pored njega. „Jesmo li već stigli“?
„Nismo još, dušo“, odgovara majka osvrćući se okolo, kao da se ostalim putnicima u vagonu izvinjava zbog svog nestrpljivog sina.
„Mama, dosadno mi je!“, dečakove usne podrhtavaju i oči mu se pune suzama. Skoro da sam čula jednoglasan uzdah ostalih putnika koji se spremaju za napad dečjeg besa koji će uslediti.
„Dosadno ti je, dušo? Dobro! Znaš šta to znači, zar ne?“, mlada žena mu uzvrati uz blag osmeh.
„Igra! Igraćemo novu igru!“, dečakovo lice se odmah ozarilo.
„Tako je, nova igra. Ali prvo moramo da smislimo tu novu igru, zar ne? Jesi li spreman!“
„Da, mama, spreman sam“, klimnuo je glavom i priljubio se uz majku.
Zbog čega se toliko plašimo da nam bude dosadno – i nama i našoj deci?
Preostali deo puta majka i sin su proveli šaputajući i kikoćući se dok su smišljali i igrali novu igru baš tu, ispred mene. Izraz lica ostalih putnika (a verovatno i mog) bio je neprocenjiv: mešavina olakšanja, iznenađenja i radoznalosti. Šta se tu dogodilo?
To me je nagnalo da razmislim o tome zašto se toliko plašimo da nam bude dosadno, i nama i našoj deci? Da li zbog toga što je osećanje dosade toliko neprijatno da smo spremni da učinimo sve da je sprečimo ili umanjimo?
Iznenadilo me je kada sam saznala da, iako pojam dosade nije nov (po svoj prilici, postoji dosta poznatih latinskih natpisa o dosadi još iz prvog veka nove ere), reč dosada nije postojala u engleskom jeziku sve dok je Čarls Dikens nije skovao i upotrebio u svom romanu „Sumorna kuća“ objavljenom 1852. godine.
Dosada je tema za koju sve više raste zanimanje naučnika, a od 2014. godine u Varšavi se održava i Međunarodna interdisciplinarna konferencija o dosadi. Takođe, u jednoj studiji objavljenoj 2013. godine ukazano je na pet tipova dosada koji se razlikuju po stepenu naše mentalne napetosti ili uzbuđenja (od smirenosti do uznemirenosti) i po tome kako se osećamo po pitanju svog stanja dosade (pozitivno ili negativno). To su:
• indiferentna dosada (osoba je opuštena/umorna, povlači se u sebe, indiferentna je);
• prilagođena dosada (osoba je nesigurna, želi promenu/nešto što bi joj skrenulo pažnju);
• uznemirujuća dosada (osoba se oseća teskobno, aktivno traži promenu /nešto što bi joj skrenulo pažnju);
• izluđujuća dosada (osoba se dosađuje, ali je to u velikoj meri motiviše da nađe neki izlaz iz te situacije i radi nešto drugo; i
• apatična dosada (osobu malo toga podstiče, a puno toga joj smeta ili je nervira).
Zaključak ove studije je da se kod ljudi tokom vremena ne javljaju različiti tipovi dosade nasumično, već da se javlja jedan tip dosade koji se, u određenom stepenu, može javiti kao rezultat naklonosti koja je specifična za samu ličnost čoveka. Prema rečima istraživača, apatična dosada je izuzetno neprijatan oblik dosade koji podseća na neko naučeno osećanje bespomoćnosti ili depresije. Zabrinjavajuće je to što je ovaj tip dosade navelo 36 posto srednjoškolaca koji su činili uzorak u ovoj studiji.
U stvari, brojne studije su utvrdile da postoje ozbiljne posledice dosade, između ostalog:
• nesvesno grickanje ili jedenje, koje se javlja i kod gojaznih pojedinaca i kod onih koji nisu gojazni;
• veći rizik od nastanka problema vezanih za mentalno zdravlje, kao što su anksioznost, depresija, opsesivno-kompulsivni poremećaj i paranoja kod ljudi koji su najviše skloni dosadi;
• loš uspeh u školi ili na fakultetu;
• rizik od depresije i delikvencije u adolescenciji;
• problematično kockanje;
• kontraproduktivno ponašanje na poslu, loši radni rezultati i veći rizik od nezgoda povezanih sa dosadom na radnom mestu.
Loši rezultati rada povezani su sa dosadom na radnom mestu.
Ovaj spisak može da pruži neko objašnjenje za to zbog čega se toliko plašimo dosade i zašto se trudimo da je iskorenimo iz naših života. Internet je prepun raznih saveta – kada sam guglovala „Kako prevazići dosadu“, za manje od sekunde pojavilo se 18.6 miliona rezultata.
Ali, sada se javlja i škola sa drugačijim mišljenjem – ona koja ukazuje na koristi i prednosti koje su povezane sa osećanjem dosade. Na primer, u svom članku (Svetla strana dosade), profesor Andreas Alpiodorou smatra da nas „dosada motiviše da stremimo ka novom cilju kada trenutni cilj prestaje da nam bude zadovoljavajući, privlačan i smislen. Dosada pomaže da nam se povrati sposobnost da opažamo da naše aktivnosti imaju smisla ili značaj. Da nema dosade ostali bismo zarobljeni u situacijama koje nas ne ispunjavaju i propustili bismo mnoga iskustva koja su nam vredna na emocionalnom, kognitivnom i društvenom planu.
Dosada istovremeno predstavlja i upozorenje da ne radimo ono što želimo da radimo i „pokretač” koji nas motiviše da promenimo ciljeve i projekte. Ni apatija ni averzija ni frustracija ne mogu da ispune funkciju dosade“.
Istraživači sa Univerziteta Bar-Ilan utvrdili su da lutanje misli (takođe poznato kao sanjarenje ili maštanje), koje se često povezuje sa dosadom, ne šteti našoj sposobnosti da uspešno obavimo dodeljeni zadatak, već joj pomaže. Takođe, jedna druga studija otkriva da bavljenje jednostavnim nebitnim zadacima koje nam omogućava da misli lutaju može da nam olakša u kreativnom rešavanju problema.
Rezultati istraživanja obavljenog u Republici Irskoj pokazali su da dosada (nasuprot onome na šta nas navodi intuicija) može uticati na ljude da se u većoj meri ponašaju pro-socijalno (altruistički) ukoliko takvo ponašanje predstavlja priliku za konstruktivne postupke.
Prema istraživanju koje je objavljeno 2014. godine, rad na nekom dosadnom zadatku (naročito čitanju) može da nam pomoći da budemo kreativniji. Jedno drugo nedavno istraživanje ističe pozitivne veze između ličnosti, sklonosti ka dosadi, radoznalosti i kreativnosti.
Dr Nil Barton (Neal Burton) ukazuje na sledeće: „Većina naših dostignuća, ljudskih dostignuća, rađa se iz straha od dosade“. Zato dosadu pre treba prihvatiti nego se boriti protiv nje.
Svi se mi povremeno dosađujemo u mnogim situacijama i iz raznih razloga. A, kako nauka kaže, određeni stepen dosade u našem životu predstavlja dobru stvar sve dok možemo da pronađemo valjanu ravnotežu između stalne dosade i stalnog angažovanja naše pažnje.
Malo dosade nam može pružiti priliku da se isključimo, da sanjarimo i da dozvolimo stvaralaštvu da poteče svojim tokom – kao što su to učinili dečačić i njegova mama dok su putovali vozom.
Zorina O’Donel, 13.08.2018.
Originalni tekst možete pročitati na: https://www.psychreg.org/boredom//
________________________________________
Zorina O’Donel (Zoryna O’Donnell), master poslovne administracije, magistar nauka, član Instituta za liderstvo i menadžment), radi kao međunarodni govornik, autor, član Međunarodnog saveza koučeva i mentor na mentorskom programu Poslovne škole u Vorviku, koji se bavi mentorstvom u oblasti karijere i individualnim savetovanjem studenata osnovnih i postdiplomskih studija na studijskom programu za Mastere poslovne administracije u Poslovnoj školi u Vorviku. Takođe je registrovani hipnoterapeut i master praktikant NLP-a (neurolingvističkog programiranja). Zorina je takođe trener koja primenjuje programe i intervencije zasnovane na dokazima koji ljudima pomažu da ostvare pozitivne promene u svom ličnom i profesionalnom životu, da poboljšaju svoje mentalno zdravlje, izgrade rezilijentnost i poboljšaju svoje blagostanje. Možete se povezati sa Zorinom na Twitteru @ZorynaO’Donnell
