Jedan od efikasnih načina za promenu je da se prijavite na NLP BASIC edukaciju, i otkrijete razne korisne alate koji će vam omogućiti da prevaziđete ograničavajuća uverenja. (Sada imamo i specijalne popuste za vas)Često je neophodno da savladamo novi obrazac veština ili ponašanja da bismo izbegli ponavljanje istih scenarija, a ako pitate Marka, Anu i Sonju, isplati se!
Zašto uvek privlačim iste okolnosti?
Ako se nikada niste našli u situaciji da izjavite: „Zašto uvek privlačim iste okolnosti i / ili ljude?“, verovatno ste imali brojne prilike da čujete druge kako to izgovaraju?
Marko je došao na koučing posle raskida još jedne veze. „Sve njegove partnerke, ispostavilo bi se, bile su nesigurne i ljubomorne. Sve sam pokušao…“, tvrdio je, „ali čim bi veza postala ozbiljnija, počela bi i kontrola! Pozivi i poruke bi tako često stizale da bi se plašio da posegnem za telefonom. Druženje sa kolegama, nakon posla, više nije bilo opcija. Vrlo brzo, moj društveni život bi se sveo na jednu osobu. Moju devojku!“
Ana, druga klijentkinja, bi na poslu uvek preuzimala zadatke bar još jednog od kolega. Radila je na kratkoročnim projektima i menjala bi timove svakih šest do osam meseci. U svakom novom timu, kroz nepunih mesec dana, ona bi bila jedina koja radi prekovremeno … obično na zadacima za koje su bili odgovorni drugi članovi tima.
S druge strane Sonja, pametna i obrazovana mlada žena, bi se često našla u neprijatnim situacijama, sa zajedničkim imeniteljem, krivica koju preuzima za nešto što često nije ni imalo veze sa njom!
Svo troje su došli na koučing kako bi dobili odgovor na isto pitanje: Zašto uvek proživljavam isti scenario sa različitim glumcima?
Ako ćemo iskreno i proživljavali su iste situacije, kao što ih proživljavamo i svi mi, jer uvek na isti , automatizovan način, filtriramo informacije iz spoljnog sveta!
Kako su otkrili neuro naučnici, u svakom trenutku, u zavisnosti od okruženja, svako od nas ima pristup oko dva miliona bita informacija. Naš mozak, s druge strane, može obraditi samo sedam +/- dva bita informacija. Međutim, to je samo početak procesa!
Na informacije koje opažamo, iz raspona kojem smo izloženi, utiču filtri percepcije, ili drugim rečima, naša verovanja, vrednosti, misli, osećanja i iskustva. To u principu znači da su sve informacije, koje dođu do mozga na obradu, već izmenjene kako bi se uklopile u našu sliku sveta.
I ovde tek postaje zanimljivo! Kako bi brže obradio svaku informaciju, mozak izvršava jednu od sledećih radnji:
Generalizuje – to znači da, ako je informacija koju smo procesuirali, slična nečemu čemu smo već bili izloženi, stavljamo je u istu fioku i smatramo je istom. Ovo je veoma efikasno kada učimo. Jednom kada naučimo nešto, na primer vožnju bicikla, generalizujemo veštinu na biciklima svih oblika i veličina, stoga možemo voziti bicikl bez obzira kako izgleda. Da naš mozak nije u stanju da to uradi, morali bismo da učimo ispočetka sve, svakodnevno!
Izvrne – na primer, ako opazimo da nam nedostaju delovi informacija, mozak će izmeniti informacije da bi za nas imale smisla. Takođe, vrlo korisna radnja jer nam omogućava inventivnost, maštu i kreativnost.
Izbriše – mozak neke informacije, koje proceni za nerelevantne, jednostavno briše kako bi se napravilo mesto za nove.
Nažalost, retko smo svesni kroz koje je sve procese mozak provukao svaku od informacija.
Kada sagledate proces ovako, jasno vam je da mi ne privlačimo iste vrste ljudi ili situacije, već primećujemo i filtriramo samo one informacije koje potvrđuju ono što o svetu već znamo i verujemo!
Srećom, postoji način da filtere baždarimo!
Ako sebe često nalazimo u istim okolnostima koje ne želimo, možda je vreme da nešto i uradimo po tom pitanju.
Prvi korak je da osvestimo da nam nešto više nije korisno, i da otkrijemo koja su naša osnovna uverenja po pitanju koje želimo da promenimo. Najbolji način da to učinite je da napišete svoja razmišljanja na određenu temu. Na primer, ako primetite da vam rečenice počinju sa „uvek, nikada, svako, svuda“, budite sigurni da ste generalizovali informaciju i da je vreme da resetujete filtre percepcije!
Jedan od način da to učinite jeste da stvarno pokušate da zamislite slučaj u kom ono u šta verujete nije istina. Na primer, kod Ane, otkrili smo da je njeno osnovno uverenje da ako kaže „Ne“ i odbije da pomogne, drugi će je kazniti tako što će je isključiti iz grupe. Ovo Anino uverenje potiče iz ranog detinjstva kada nije umela da postavi granice. U ovoj vežbi Ana nije imala lični primer koji bi joj dokazao suprotno, međutim, prisetila se mnogo primera iz ponašanja drugih ljudi koji su joj otvorili oči.
Jednom kada sebi dokažemo da naše osnovno uverenje nije apsolutna istina, možemo da počnemo da radimo na izmeni filtera kako bismo otkrili novu realnost koju želimo za sebe.