U životu postoje teškoće koje, zarad opstanka, moramo da prevaziđemo. Ponekad pokušavamo da negiramo te teškoće jer su preteške da se sa njima suočimo. Koliko god nam to bilo teško, moramo da se suočimo sa njima ukoliko želimo da živimo ispunjen život.
Prema budističkoj filozofiji, sreća podrazumeva da prigrlimo i prihvatimo i negativne aspekte naših života. Negirajući negativnosti u suštini okrećemo glavu i zatvaramo oči realnosti i opiremo se prirodnim silama univerzuma. Ovde možete pročitati 5 budističkih istina o životu koje vam mogu biti korisne da znate.
1. Briga je beskorisna…
Zabrinutost je stanje uma i realno ne pomaže u pogledu bilo koje situacije u našem životu. Može li briga da reši i promeni bilo šta što se dešava? Ne može, to je čisto gubljenje vremena. Pokušajte da ostanete u sadašnjem trenutku i ne stavljajte etikete na vašu buduću sreću. Budistički učitelj Thich Nhat Hanh kaže: “Zabrinutošću ne postižemo ništa. Čak i da brinete dvadeset puta više, to neće promeniti situaciju u svetu. Zapravo, anksioznost će je samo pogoršati. Iako stvari nisu onakve kakve bi mi želeli da budu, ipak možemo biti zadovoljni, znajući da dajemo sve od sebe i da ćemo nastaviti da dajemo sve od sebe. Ukoliko ne znamo kako da dišemo, da se smejemo i živimo svaki trenutak naših života iskreno, nećemo biti u stanju na pomognemo ikome. Srećan sam u sadašnjem trenutku. Ne tražim ništa više od toga. Ne očekujem dodatnu sreću ili uslove koji će mi doneti više sreće. Najvažnije da ne jurimo za stvarima, da ne grabimo.”
2. Ukoliko želimo da budemo srećni, stvarnost treba da vidimo onakvom kakva jeste
Budizam nas uči da stvarnost moramo da vidimo onakvom kakva ona jeste ukoliko želimo da budemo istinski slobodni. Umesto da budemo komforni isključivo u okvirima sopstvenih ideja I mišljenja, potrebno je da ostanemo otvoreni I da prihvatimo istine koje se pojave. Mnogi od nas pokušavaju da ostanu pozitivni tako što izbegavaju sve negativne emocije i situacije. Zapravo je potrebno da im se suprotstavimo i prihvatimo ih ukoliko želimo da budemo istinski slobodni.
“Imamo dve mogućnosti: da dovodimo u pitanje naša uverenja – ili ne. Ili prihvatamo našu nepromenjivu verziju realnosti – ili počnemo da je izazivamo. Vežbanje da ostanemo otvoreni I radoznali – vežbanje da raščlanimo naše pretpostavke i naša uverenja – to je najbolji način da iskoristimo naše ljudske živote.”
3. Potrebno je da aktivno prihvatamo promenu…
Život se menja, rodite se i, na kraju, umirete. Vreme se menja svakodnevno. Bez obzira na koji aspekt života gledate, sve se menja. Mnogi od nas se trude da stvari učine nepromenjivim i stalnim. Time se samo opiru istinskim silama univerzuma. Prihvatanje i usvajanje promene, daje nam ogromnu slobodu i energiju da stvaramo život kakav želimo. Prihvatanje promena omogućava nam preuzmemo inicijativu i stvorimo pozitivne promene u našim životima.
“Budizam uči da je sve u neprekidnom toku. Pitanje je da li ćemo prihvatiti promenu pasivno i dozvoliti da nas promena izbriše ili ćemo preuzeti vođstvo i stvoriti pozitivne promene na sopstvenu inicijativu. Dok konzervatizam i samoodbrana mogu da se porede sa zimom, noći i smrću, pionirski duh i pokušaji da se shvate ideali bude prizore proleća, jutra i rođenja.”
4. Koreni patnje leže u potrazi za privremenim osećanjima
Mnogi od nas žude za osećajem sreće. Mi verujemo da sreća podrazumeva uzbuđenje, radost, euforiju… ali ovo su samo privremene verzije sreće. Neprestana potraga za ovim osećanjima se pretvara u patnju jer ona neće potrajati. Umesto toga, istinska sreća dolazi iz unutrašnjeg mira. Nalazi se u zadovoljstvu onim što imate i onim ko ste.
“Prema budizmu, izvor patnje nisu osećanje bola niti tuge čak ni besmisla. Zapravo, istinski izvor patnje je ta neprestana i besmislena potraga za kratkotrajnim osećanjima koja prouzrokuju neprekidno stanje stresa, nemira i nezadovoljstva. Zbog te potrage, um nikad nije zadovoljan. Čak i kad iskusi zadovoljstvo, nikad nije zadovoljan, jer se plaši da bi to osećanje moglo da nestane uskoro i teži da zadrži to osećanje i da ga pojača. Ljudi se oslobode patnje tek kada razumeju neprestanu prirodu svih njihovih osećanja i prestanu da žude za njima.”
5. Meditacija je put smanjenja patnje
Meditacija nas uči da je sve prolazno, posebno naša osećanja. Uči nas da je sadašnji trenutak sve što postoji. I kada zaista razumemo ovu istinu, postajemo zadovoljni sobom.
“Ovo je cilj budističke meditacije. U meditaciji, potrebno je da pažnju usmerite na vaš um i telo, svedočite o vašim emocijama koje neprekidno nadolaze i odlaze, i shvatite koliko je besmislena potraga za njima. Kada potraga prestane, um postaje opušten, jasan i zadovoljan. Svakakva osećanja nam nadolaze i odlaze – radost, ljutnja, dosada, požuda, ali jednom kad prestanete da žudite za određenim osećanjima, u stanju ste da ih prihvatite takva kakva jesu. Živite u sadašnjem trenutku umesto što maštate o tome šta bi moglo da bude. Spokoj koji osetite je toliko prefinjen da oni koji provedu život u mahnitoj potrazi za prijatnim osećanjima teško mogu to i da zamisle.”
